Jaja se već decenijama smatraju superhranom – prepuna su proteina, zdravih masti, vitamina i minerala. Idealna su za doručak, podržavaju imunitet, grade mišiće, a naročito su popularna među sportistima i ljubiteljima zdrave ishrane. Ali šta se dešava kad postanu – jedina stvar koju jedete?
Džošua Alard, 25-godišnjak iz Oklahoma Sitija, rešio je da testira granice svog organizma. Tokom pet dana, unosio je isključivo jaja – i to po 30 komada dnevno. Ukupno: 150 jaja u pet dana! Ceo izazov snimio je za svoj Jutjub kanal sredinom juna.
„Preživeo sam, i to bez ijednog suplementa – čak ni vitamin D3 koji obično uzimam. I da, smršao sam više nego što sam očekivao“, rekao je kroz smeh na kraju eksperimenta.
Jaja je raspodelio u pet obroka dnevno, po šest komada bez dodatnih ugljenih hidrata. Organizam mu je vrlo brzo ušao u stanje ketoze – visoko masna ishrana, malo proteina, skoro bez šećera. Iako se trudio da se zadrži na 30 jaja dnevno, priznaje da je telo tražilo još hrane – možda zbog deficita kalorija, a možda, kako kaže kroz šalu, „jer je telo mislilo da se sprema za zimski san, kao medved“.
Ipak, tvrdi da mu je san bio dubok, telo opušteno, a energija mu je padala tek uveče. „Bio sam mirniji nego inače, a vizuelno sam se prepolovio“, kaže Džošua.
I danas redovno jede jaja, ali naravno – u normalnijim količinama.
„Obožavam ih. Imaju sve što telu treba – dobre masti koje podržavaju hormone, proteine i aminokiseline za mišiće, kožu, kosu... To je kompletna hrana.“
Ali, ovaj izazov ipak ne preporučuje nikome da isproba bez nadzora stručnjaka. Kaže da je tokom eksperimenta najviše osećao nedostatak kreatina – jedinjenja iz crvenog mesa i ribe koje pomaže mišićima i mozgu. Vegetarijancima savetuje da jedu više batata i jagoda.
Lekari: Jaja da, ali sa merom!
Nutricionista i profesor Tomas Sanders sa King’s koledža u Londonu upozorava da ovakav režim ishrane može imati ozbiljne posledice. Po njegovim procenama, 30 jaja dnevno znači oko 2.000 kalorija, 195 grama proteina i 135 grama masti – među kojima je dosta zasićenih masti i holesterola.
„Kod većine ljudi holesterol iz hrane neće izazvati ozbiljne probleme. Ali kod onih sa genetskom predispozicijom može znatno povećati nivo lošeg LDL holesterola“, objašnjava on.
A upravo je povišen LDL jedan od glavnih faktora rizika za bolesti srca, infarkt i šlog.
