Glavobolje se pogoršavaju: Vrućina je paklena za jednu grupu ljudi, pod hitno da obrate pažnju

Odri Pačuta je imala svoju prvu glavobolju od vrućine kada je imala devet godina. Tokom softbol turnira tog leta, u njenoj rodnoj državi Nju Džersi bilo je veoma vruće – na terenu je bilo preko 32 ˚C. Setila se kako je jaka bol pulsirala iza njenih očiju posle svake utakmice. Nakon jedne utakmice, kada je bilo stvarno pakleno vruće, požalila se ocu da ne vidi. Pačuta (19) sada shvata da su problemi sa vidom koje je tada imala bili rezultat migrene, izazvane vrućinom, piše The Washington Post.

Od tada su talasi vrućine postali sve češći i dugotrajniji širom sveta zbog klimatskih promena. Poremećaji povezani sa glavoboljom pogađaju približno 40% stanovništva, odnosno 3,1 milijardu ljudi. Polovina onih sa migrenom navodi vremenske uslove kao jedan od okidača glavobolje, prema Elizabet Loder, rukovodiocu odeljenja za glavobolje u ,,Brigham and Women’s Hospital".

Evo šta treba da znate o glavoboljama izazvanim vrućinom i kako ih izbeći.

Može li vrućina zaista izazvati glavobolje?

Toplota može biti jedan od glavnih uzroka, složili su se stručnjaci, iako je početak glavobolje često rezultat kombinacije složenih faktora iz okoline. Visoke temperature često prate promene barometarskog pritiska, direktna izloženost suncu i vlažnost, a te promene u okruženju mogu izazvati glavobolju kod onih koji pate od migrene.

Shutterstock

„Mozak kod osoba sa migrenom ne voli promene. Želi da spavate u isto vreme, jedete iste stvari. Dakle, velike promene temperature i vremena ne deluju dobro na migrenu“, rekla je Džesika Ajlani, neurolog i direktorka Centra za glavobolje ,,MedStar Georgetown".

Stručnjaci nisu sigurni u tačan mehanizam kojim toplota može aktivirati glavobolju, iako toplota može pokrenuti procese za koje se zna da izazivaju glavobolju. Ekstremna dehidracija može izazvati skupljanje mozga i stezanje krvnih sudova koji oblažu mozak, što može dovesti do fizičkog bola, objasnila je Loder. U ekstremnim slučajevima, toplota može uticati na funkciju moždanih neurona, prema neurologu klinike Mejo, Narajanu Kisunu. Promenjena funkcija ćelija dovodi do povećanja aktivnosti u centrima za bol u mozgu, rekao je.

Koja je razlika između glavobolje i migrene?

Glavobolja je čest simptom mnogih bolesti, rekla je Loder, dok je migrena neurološki poremećaj koji uzrokuje glavobolje. „To je kao razlika između kijanja (moguće zbog alergije) i prehlade (koja je specifična virusna bolest)“, rekao je neurolog Kerubino Di Lorenco, sa katedre za neurologiju na Univerzitetu Sapijenca u Rimu.

Ljudi kojima je dijagnostikovana migrena imaju glavobolje zbog niza faktora, uključujući stres, dehidraciju, nedostatak sna – i, da, vrućinu, kažu stručnjaci. Žene češće pate od migrene nego muškarci. Migrena obično dolazi sa drugim simptomima, kao što su mučnina, umor, vrtoglavica i preosetljivost na svetlo ili zvuk.

Shutterstock

Odri Pačuta pronalazi olakšanje od migrene izazvane toplotom ležanjem u mračnoj sobi sa zatvorenim očima dok joj bol iza očiju ne prođe. Tako može rano sprečiti napad migrene ako je glavobolja blaga.

Malo je verovatno da će vrućina izazvati glavobolju kod onih koji obično ne pate od nje, objasnila je Loder. U tim slučajevima, glavobolja izazvana visokim temperaturama može biti znak ozbiljnije bolesti povezane sa toplotom, poput iscrpljenosti od toplote ili toplotnog udara, rekla je Loder. Važno je rano prepoznati ove simptome, hidrirati se i pronaći mesto za hlađenje.

Da li je samo dehidracija uzrok glavobolje?

Dehidracija svakako može pogoršati sposobnost tela da se nosi sa vrućinom, ali nije nužno uzrok glavobolje izazvane vrućinom, složili su se stručnjaci. Ekstremna vrućina može dovesti do neravnoteže elektrolita, jer telo gubi natrijum znojenjem, što znači da je važno nadoknaditi elektrolite, kao i vodu.

„Dehidracija je usko povezana sa neravnotežom elektrolita jer voda prati so. Sa gubitkom soli, telo je manje sposobno da zadrži vodu“, rekao je Kisuun.

Shutterstock

Ipak, glavobolje izazvane vrućinom mogu se javiti čak i kada je osoba dobro hidrirana.

Patrik Kortesi (55) je pejzažni arhitekta iz Blumingtona. Pošto njegov posao zahteva da provodi po 40 sati nedeljno na otvorenom, Kortesi nosi zaštitu od sunca, pije dosta vode i pravi pauze u klimatizovanim prostorijama tokom toplijih dana u godini. Uprkos tome, Kortesi pati od višestrukih glavobolja tokom nedelje u regionu poznatom po sezonskim sparnim uslovima.

„Nije samo dehidracija“, rekla je Ajlani. „Morate bolje da se brinete o sebi svaki put kada indeks toplote dođe do ove tačke“, dodala je.

Šta možete učiniti da ublažite simptome?

Glavobolja izazvana toplotom, naročito ako ne patite od migrene, je znak da stvari mogu da se pogoršaju. Sklonite se sa vrućine i pokušajte da se rashladite hladnim pićem ili ledenim oblogom. Potražite klima-uređaj u zatvorenom prostoru ili iskoristite tržne centre sa klimatizacijom.

Pijte vodu i napitke sa elektrolitima kako biste pomogli telu da se oporavi. Dodajte elektrolite u svoju vodu posipanjem soli ili soka od limuna, rekla je Ajlani.

Zatim možete koristiti strategije koje vam obično pomažu u upravljanju glavoboljom – kao što je ležanje u mračnoj sobi sa zatvorenim očima, rekla je Loder. Izbegavajte poznate okidače vezane za hranu i smanjite unos alkohola, koji može doprineti dehidraciji, rekao je Kisuun.

Shutterstock

Slatka pića takođe mogu dovesti do dehidracije, rekao je Di Lorenco. Još jedan naizgled očigledan savet – izbegavajte vežbanje na otvorenom tokom visokih temperatura.

„Deluje kao trivijalan savet, ali gotovo svi prijavljeni slučajevi glavobolje zbog toplotnog udara dogodili su se kod onih koji nisu poštovali ovo pravilo zdravog razuma“, rekao je Di Lorenco.

Ako morate biti napolju, sunčane naočare mogu biti korisna preventivna mera, dodao je.

Postoji nekoliko proverenih lekova za glavobolju bez recepta, poput aspirina. Lekari vam takođe mogu prepisati triptane, koji deluju tako što se vezuju za serotoninške receptore i sprečavaju oslobađanje supstanci koje stimulišu nervnu aktivnost, rekla je Loder.

Tretmani migrene koje je nedavno odobrila američka Agencija za hranu i lekove uključuju antagoniste CGRP-a, koji ciljaju molekul koji igra ulogu u glavoboljama. Lasmiditan, koji deluje slično triptanima, može biti sigurniji za pacijente sa migrenom koji imaju istoriju kardiovaskularnih bolesti, rekao je Kisuun.

Shutterstock

Pored toga, preventivni tretmani poput CGRP monoklonalnih antitela blokiraju dejstvo CGRP-a i koriste ih osobe sa migrenom, bez obzira na to da li imaju glavobolju u datom trenutku.

„Preporučujemo da osoba sa migrenom koja ima šest ili više dana mesečno sa bilo kojom vrstom glavobolje, uzima preventivne lekove kako bi se smanjio broj dana sa glavoboljom“, rekao je Kisuun.

Svi oni koji se bore sa čestim glavoboljama, posebno tokom toplih perioda, trebalo bi da kontaktiraju svog lekara.

„To nije bezizlazna situacija. Postoji mnogo tretmana koji će vam pomoći da prebrodite ove teške mesece“, rekla je Ajlani.

 

Bonus video: