Starenje je neizbežan proces, ali način na koji starimo nije samo pitanje godina koje imamo iza sebe. Svi treba da razumemo koliko dobro naše telo i um funkcionišu, kao i koliko smo zaista "biološki stari", a ne samo koliko godina piše u ličnom dokumentu.
Zahvaljujući novim naučnim otkrićima, sada postoji metoda koja omogućava da se jednostavnim uzorkom krvi ili pljuvačke proceni koliko naše telo zaista dobro funkcioniše i koliko je naša intrinzična sposobnost – koliko je naše zdravlje "istinski" staro.
Ova nova metoda može pomoći u ranom prepoznavanju rizika za razne bolesti, kao i pružiti smernice za duži i kvalitetniji život.
Šta je IC i zašto je važna?
Svetska zdravstvena organizacija definiše intrinzičnu sposobnost (intrinsic capacity – IC) kao "sve fizičke i mentalne kapacitete na koje osoba može da računa".
Intrinzična sposobnost prirodno opada sa godinama, ali i pod uticajem bolesti, povreda i načina života. Održavanje visoke intrinzične sposobnosti ključno je za zdravo starenje. Ipak, njeno praćenje do sada je zahtevalo skupu opremu i stručnjake. Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Aging otkriva da se intrinzična sposobnost može precizno proceniti analizom metilacije DNK, hemijskih promena koje utiču na aktivnost gena, koristeći uzorke krvi ili pljuvačke.
Ovaj test, poznat kao DNAm IC, pruža uvid u to kako telo zaista funkcioniše u odnosu na vašu kronološku starost. Drugim rečima, ne samo da vam kaže koliko ste stari, već i koliko zdravo starite.
Kako tvrdi dr. Tomas Holand sa Instituta za zdravo starenje u Čikagu, za Medical News Today, radi se o jednostavnom, neinvazivnom testu koji bi mogao postati alat budućnosti u preventivnoj medicini. Osobe sa višim DNAm IC rezultatom imale su bolju funkciju pluća, brži hod, veću gustinu kostiju i čak 5,5 godina duži životni vek.
Kako očuvati intrinzičnu sposobnost?
Istraživanja pokazuju da ishrana i stil života imaju značajan uticaj na biološko starenje i intrinzičnu sposobnost. Posebno je važan unos masne ribe bogate omega-3 masnim kiselinama, koje imaju protuupalno dejstvo, štite mozak i podržavaju rad stanica.
S druge strane, prekomeran unos šećera može ubrzati starenje, izazvati upale i negativno uticati na kognitivne sposobnosti.
Nutricionistkinja Elena Rolt naglašava da novi testovi ne mere samo starenje na ćelijskom nivou, već i stvarnu vitalnost organizma, poput imunološke funkcije i telesne snage. Ovi testovi mogu pomoći u kreiranju personalizovanih preporuka za zdravije starenje.
Kako usporiti biološko starenje?
Stručnjaci preporučuju zdravu ishranu, redovno vežbanje, mentalnu i socijalnu angažovanost, koja uključuje druženje, igre i učenje novih veština. Takođe, važno je izbegavati stres, jer psihološki faktori imaju značajan uticaj na biološko starenje. Održavanje emocionalne ravnoteže je ključno za dug i zdrav život.
