Opasna bolest je u porastu: Jedna grupa ljudi prolazi najgore, eksperti objasnili o čemu je reč

Niko ne očekuje da će mlada odrasla osoba oboleti od raka. Ipak, poslednjih godina ovaj tužni scenario se dešava sve češće. Rakovi koji se javljaju u ranijoj dobi – kod osoba mlađih od 50 godina – sve se češće dijagnostikuju širom sveta.

Najmanje 17 vrsta raka sve se češće javlja među mlađim osobama. Naučnici su posebno zabrinuti zbog porasta slučajeva ranog kolorektalnog raka – raka debelog creva i rektuma. Prema podacima Američkog društva za rak, broj dijagnoza kolorektalnog raka kod osoba mlađih od 55 godina u SAD-u rastao je za jedan do dva posto godišnje u periodu od 2015. do 2019. godine. Jedno posebno zabrinjavajuće istraživanje pokazuje da osobe rođene oko 1990. godine imaju dvostruko veći rizik od razvoja raka debelog creva i čak četiri puta veći rizik od raka rektuma u poređenju sa osobama rođenim oko 1950. godine.

Šta uzrokuje taj trend? Naučnici još uvek nemaju tačan odgovor. Ipak, nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Nature ukazuje na mogući uzrok: izloženost dece bakterijskom toksinu zvanom kolibaktin.

Kako je kolibaktin povezan s rakom koji se javlja u ranoj dobi?

Kolibaktin proizvode bakterije koje se prirodno nalaze u probavnom sistemu, uključujući određene vrste E. coli. Prema ranijim istraživanjima, otprilike 20 % zdravih osoba – pa čak i oko 31 % dojenčadi – u crevima ima E. coli bakterije koje proizvode kolibaktin. Poznato je da taj toksin oštećuje DNK, a prethodne studije sugerisale su da mutacije povezane s kolibaktinom doprinose nekim slučajevima kolorektalnog karcinoma.

Međutim, Ludmil Aleksandrov, doktor nauka, profesor stanične i molekularne medicine na Univerzitetu Kalifornija u San Dijegu i glavni autor nove studije, nije se posebno bavio istraživanjem kolibaktina. Izvorno je njegov tim želeo da shvati zašto ljudi u različitim zemljama obolevaju od kolorektalnog raka različitom učestalošću. Genetski su analizirali gotovo 1000 uzoraka kolorektalnog raka od osoba iz 11 zemalja kako bi ih uporedili i pronašli razlike.

Shutterstock

,,Pronašli smo neke rezultate koji su bili specifični za pojedine zemlje", rekao je Aleksandrov. "Ali zapravo, ono što nas je najviše iznenadilo i oduševilo bio je rezultat vezan uz kolibaktin." Aleksandrovov tim otkrio je da su mutacije DNK povezane s kolibaktinom bile 3,3 puta češće kod karcinoma dijagnostikovanih pre četrdesete godine života, u poređenju s onima dijagnostikovanima nakon sedamdesete godine života. Procijenili su da se izloženost kolibaktinu verovatno dogodila rano u životu učesnika studije – verovatno pre njihovog desetog rođendana. Rezultati ukazuju na to da bi izloženost kolibaktinu u detinjstvu mogla znatno ubrzati razvoj kolorektalnog raka – umesto da se bolest pojavi u starijoj dobi, sve češće se dijagnostikuje već u tridesetima ili četrdesetima, pojasnio je Aleksandrov.

Preostala pitanja o kolibaktinu i riziku od raka

Analiziranje tako velikog broja uzoraka raka, od ljudi iz toliko zemalja, ,,prilično je izazovan zadatak", pa je "u tom smislu to sjajno osmišljeno", rekao je dr. Shuji Ogino, patolog u bolnici ,,Brigham" i ,,Women's Hospital" u Bostonu koji nije bio uključen u novo istraživanje, ali je prethodno proučavao E. coli i kolorektalni rak. Međutim, Ogino je napomenuo kako jedno istraživanje ne može odgovoriti na sva pitanja. Najvažnije je da istraživanje nije moglo konačno potvrditi da je kolibaktin uzrokovao rak kod ljudi; samo je uočena povezanost između mutacija povezanih s toksinom i ranog nastanka bolesti.

,,Naše istraživanje pruža vrlo snažan dokaz o povezanosti", rekao je Aleksandrov, ali je dodao da su potrebna daljnja istraživanja kako bi se dokazala uzročnost.

Istraživanje takođe nije moglo utvrditi da li se nešto promenilo u našoj ishrani, okolini ili načinu života u poslednjih nekoliko decenija što je pokrenulo povećanu izloženost kolibaktinu i time porast broja slučajeva raka sa ranijim početkom. Takođe, nije razmatralo druge faktore rizika od raka kod učesnika studije, rekao je dr. Benoa Ruso, lekar u ,,Memorial Sloan Kettering Cancer Center"-u u Njujorku koji nije bio uključen u novo istraživanje, ali proučava rak gastrointestinalnog trakta.

Shutterstock

,,Nemamo puno informacija o njihovom indeksu telesne mase", rekao je Ruso. ,,Da li su to gojazni pacijenti, kafa im je rutina, kako im je fizička aktivnost, kakva im je ishrana?" Istraživanje pruža "snažne, uverljive i pouzdane" podatke o povezanosti između izloženosti kolibaktinu i ranog kolorektalnog raka, rekao je Ruso, ali je naglasio da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se potvrdili i proširili ovi nalazi.

Aleksandrov sa svojim timom već planira dodatna istraživanja koja će proučavati na koji način su deca izložena kolibaktinu, kao i mogu li alati poput probiotika pomoći u zaštiti od toksina, rekao je. Takođe rade na razvoju testa na osnovu uzorka stolice koji bi mogao otkriti znakove oštećenja povezanih sa kolibaktinom; ako bi neko bio pozitivan, tada bi mogao biti pod pažljivijim nadzorom u vezi sa kolorektalnim rakom. Iako takav test trenutno nije dostupan, Aleksandrov je optimističan i veruje da bi mogao biti razvijen u narednih nekoliko godina.

Kako smanjiti rizik od raka debelog creva

Čak i bez ovakvog testa, postoje neki praktični koraci koje ljudi mogu preduzeti već sada kako bi smanjili rizik od raka debelog creva, rekao je Ogino. Njegovo istraživanje sugeriše da konzumacija velike količine crvenog i prerađenog mesa, šećera i rafiniranih žitarica može povećati rizik od razvoja kolorektalnog raka povezanog s bakterijama koje proizvode kolibaktin. Preporučuje se umeren unos tih namirnica i, kad god je to moguće, odabrati zdravu hranu poput povrća, pasulja i celovitih žitarica, rekao je Ogino za Health. Važno je pratiti uravnoteženu ishranu od malih nogu, dodao je. ,,To znači da su roditelji ključni", rekao je Ogino.

Shutterstock

Ograničavanje konzumacije alkohola, izbegavanje duvana, redovno vežbanje i redovno obavljanje pregleda takođe su važni načini za smanjenje rizika od kolorektalnog raka, prema podacima Centara za kontrolu i prevenciju bolesti. Rutinski probirni testovi, poput kolonoskopije, preporučuju se odraslim osobama počevši od 45. godine života.

Naučnici još uvek pokušavaju da utvrde postoje li specifične stvari koje ljudi treba da preduzmu kako bi sprečili rani rak debelog creva, rekao je Aleksandrov. Njegovo istraživanje sugeriše da je važno da naučnici ne proučavaju samo navike koje odrasli mogu da usvoje, već i strategije koje mogu smanjiti zdravstvene rizike u najranijim godinama života.

,,Ovo istraživanje ima jednu širu implikaciju koja se krije u njemu, a to je uticaj detinjstva na kasniji život", rekao je Aleksandrov. "Nešto što se može desiti u dobi od tri ili četiri godine može uticati na vas u dobi od 30, 40 ili čak 50 godina."

 

Bonus video: